Природа је трајна инспирација - Светлана Мићић Максимовић, умјетница из Бијељине

Волим природу, она је смиреност, љепота и продуховљеност, каже Светлана Мићић Максимовић, бијељинска умјетница која се, надахнута природом, њеним бојама и мирисима, више од 25 година бави израдом слика у техници фитоколаж

У природи се комбинују безбројни облици, али сви они не каналишу исте снаге, а и не изражавају исто, указује Светлана Мићић Максимовић,  чије минијатуре настају из љубави према природи и љубави према умјетности. Како истиче, откако зна за себе јако је везана за природу, а свака јој је биљка лијепа и прича је за себе. Иако ужива у детаљима сваке биљке, најдражи јој је различак.

- То је скроман цвијет, тихо живи у пољу пшенице и има величанствену боју, указује Светлана.

Ова наша суграђанка слике израђује у техници ручно сушеног цвијећа и разноликог биља, а сваки комад је јединствен и непоновљив. На питање које је за њу најзначајније и најврједније урађено дјело, одговара да је тешко некој слици умањити значај, јер је за израду сваке потребна душа, концентрација и одређена доза озбиљности.

-Свака слика се ради с посебним осјећајем, а самим тим је и уникатна, тако да је урадити исту слику овим материјалом готово немогуће, појашњава Светлана Мићић максимовић која је, инспирисана свим створеним у природи, открила колико је свијет биљака чудесан, лијеп и чаробан. Они који ових дана имају прилику да погледају њене најновије радове, поред слика урађених у техници фитоколаж примјетиће да користи и асамблаж технику при изради различитих предмета и тродимензионалних композиција од материјала пронађених у природи, као и тзв ,,хватаче снове“.                                                                                                               Иначе, прилика за сусрет са дјелима ове умјетнице до сада је ликовној публици пружена на бројним колективним, али и самосталним изложбама. У протеклих четврт вијека створила је толико минијатура да им се број не зна, а највећи број завршио је у власништву пријатеља, те се тако наставља прича и игра природе у домовима и срцима драгих људи расутих широм свијета.

- До сада сам имала четири самосталне изложбе од којих двије у Бијељини, те по једну у Зворнику и Малом Зворнику, а кад је ријеч о колективним изложбама њихов број не знам тачно, али своје радове сам, осим у Бијељини, излагала у Београду, Осијеку, Славонском Броду и Зворнику, прича Светлана Мићић Максимовић која је чланица Ликовног удружења ,,Свети Лука“ са којим је имала много заједничких изложби. 

 

Моја башта може свашта

 

Светлана Мићић Максимовић има пуно разлога да буде поносна на зелену оазу коју има пред кућним вратима. Њена башта обилује воћем, поврћем, зачинским и љековитим биљем које се ријетко среће у данашњим баштама. Међу ријетким врстама биљака истиче се дафина, коју називају још и руска маслина, а коју је њена мајка донијела из родног краја, из Бугарске, прије 40 година. Дафина опојно мирише, има богату и лијепу крошњу, а није захтјевна биљка.

-Моја башта је моја аутобиографија и моја учитељица. С једне стране кроз уређење баште откривам себе, а с друге стране допуштам природи да ме учи, прича Светлана Мићић Максимовић наглашавајући да је баштованство њен стил живота.

М.Р.

Извор: Семберске новине/М.Решидовић
Фото: Семберске новине