Први школски дан

Љетна школа новинарства „Мали новинар“ – Први школски дан – Аутор: Лука Згоњанин

Јао, погледај се на шта личиш, будало. Неопеглан, неочешљан, прљав и још на све то ружан. Ко ме је родио оваквог ружног... Могу мислити какве ће бити реакције других када се појавим у школи. И да, то није обичан школски дан, него први септембар. Какве ли ће бити реакције и наставника, хоће ли ме гледати као одличног ученика који је уписао медицинску школу? Ништа, морам почети размишљати у коју школу се пребацити. Како да кажем друговима да ми аларм није звонио на вријеме, и да сам се почео спремати за овај дан петнаест минута прије почетка наставе. А што је најгоре, а на то сам скроз заборавио, друштво ме чека да заједно идемо у школу. Синоћ сам им обећао да ћемо ићи заједно, али ето мораћу и то одгодити. То је то, остао сам без другова, али вјероватно и добрих оцјена. Вријеме је да кренем, али сигурно нећу овакав пјешке ићи у школу, Рачанском улицом, улицом којом свако јутро пролази моја симпатија. Брзо морам пробудити тату и рећи му да ме одвезе у школу, јер већ подоста касним. Срећа да се пробудио са лакоћом и да је пристао да ме одвезе у школу. Док ме вози, очекујем да ми приговори на то како изгледам, али цијели пут се не оглашава. Мислим да је то, јер је љут на мене. Једини начин да провјерим да ли је љут на мене јесте да га питам нешто. Било шта. Смишљам питање и видим спортски ауто који пролази поред нас.  Па то је то! Питаћу га да ли зна који је ово ауто.Питао сам га и још увијек не чујем одговор. Ни сада, након, отприлике десет секунди. Значи, љут је. Супер, на све што ме снашло овог јутра, требало ми је и ово, да тата не разговара  са мном. Излазим из аута и не очекујем одговор, али из аута чујем мрмљање. Мислим у глави шта сам сад погријешио. Сагињем се и видим тату како са осмијехом говори да сам супер обучен. Још увијек не вјерујем да се ово дешава. Лаганим смијешком га поздрављам и удаљавам се од аута када чујем да ме нека група дјевојчица зове. Приближавам се и у том тренутку видим најбољу другарицу моје симпатије да трчи ка мени и говори да је моја симпатија рекла да сам предиван. И сада, након првог  школског дана не знам шта се десило у школи. Али, како год, доста је боље него очекивано.