Страдање и сјећања на невине жртве у концентрационом логору Јасеновац

Љетна школа новинарства "Мали новинар" - Страдање и сјећања на невине жртве у концентрационом логору Јасеновац - Аутор: Марко Драгичевић

Рат, убијање, страдања...Пречесто се у нашој историји помињу ове страшне ријечи које подразумијевају патњу, бол, ужас. Свако страдање човјека је велико, а посебно губитак живота свима представља највећу рану на души. Убиства људи нису својствена човјеку и зато се питам шта се то десило у главама људи који су живјели заједно, јели и пили, радовали се и туговали, а онда заведени политиком постали највећи непријатељи? Шта је то толико моћно што у мозгу једног човјека може изазвати мржњу да свог комшију који му је био као брат замрзи због разлике у вјери или политичком мишљењу?

Тако је у Другом свјетском рату на подручју бивше Југославије формирана нацистичка усташка држава Независна Држава Хрватска на чијем је тлу направљен концентрациони логор. То је био највећи логор на просторима Балкана и његова специфичност је била што га нису основали Нијемци, већ усташе, а њихове жртве су били сународници Срби, Јевреји, Роми и антифашисти. У Јасеновац су у возовима смрти довожена дјеца са Козаре, убијана пред очима својих мајки, или су мајке убијане пред очима гладне дјеце. Убиства су вршена на најсвирепији начин какав се не може ни замислити. Годинама се манипулише о броју страдалих у концентрационом логору у Јасеновцу. Да ли је то 700.000 људи или нешто мање или више није најважније са ове историјске дистанце. Много важније од тога је да се тај злочин никада више не понови, али и да се не заборави. Када би ријека Сава могла говорити разоткрила би све страхоте, сваки јаук мајке, сваки мртвачки ропац из пререзаног гркљана, јер је била нијеми свједок свих страдања. Али нема воде овог свијета која би могла опрати руке упрљане крвљу својих комшија, сународника, до јучерашњих пријатеља. И зато се клањамо сјенима страдалих у Јасеновцу и кроз генерације преносимо њихову поруку свијету, а то је порука мира и да се ово зло никада више не понови.

Извор: Семберске новине