Милан Спасојевић, један од најстаријих бијељинских хирурга - Ради и у осамдесет трећој години

Доктор Милан Спасојевић, пензионисани хирург бијељинске болнице, након пензионисања прије седамнаест година, и у својој 83. години још увијек је активан у својој професији. На основу уговора о дјелу ангажован је у једној бијељинској специјалистичкој амбуланти. У шали каже, још увијек ради и без наочара. Милан каже да је то ствар генетике, али и радне дисциплине коју је одувијек примјењивао и поштовао. У дугогодишњој љекарској и хируршкој пракси, каже, научио је оно основно, да треба обратити посебну пажњу на пацијента, доћи до праве дијагнозе, са техником и опремом која је тада била на располагању.

„ У бијељинску болницу дошао сам давне 1965. године. Тада је управник болнице био покојни доктор Иван Јосиповић, изврстан хирург. Шта смо ми тада имали, рендген, лабораторију и руке. Требало је утврдити стварну дијагнозу код пацијента. Све је било скромно, али је ентузијазам био пуно већи него што је то данас. У хирургији смо од конаца имали свилу и кедвут, и тачка. Од синтетских и полусинтетских материјала тада није било ничега. То ће доћи тек касније. Постизали смо добар успјех у хирургији, јер смо располагали знањем, вјештином и вољом”.

Доктор Спасојевић каже да би данас тешко израчунао прецизну бројку прегледа и операција које је у свој каријери обавио и извршио.

  Бројке су помало и невјероватне, јер се дође до цифре од 150.000 до 160.000 прегледаних пацијената. Што се тиче операција, у питању су хиљаде и десетине хиљада хируршких захвата. Увијек сам био сретан када операција прође онако како сви ми то желимо. Данас имамо савремену опрему и технику, почевши од ултразвука, ЦТ-а, магнетне резонанце, савремене лабораторије, тако да је љекарима и хирурзима пуно лакше радити“.

Ипак, без обзира на технику и технолошки напредак, доктор Спасојевић каже да пацијент увијек мора бити у центру пажње, те да је преглед најважнији.

„Пацијента прво треба прегледати, па се онда вратити на помоћ технике и савремене дијагностике. Мени нико прије седамнаест година, након пензионисања, није предложио да бар хонорарно, савјетодавно, помогнем млађим љекарима и хирурзима у матичној кући. Политика је данас ушла у све поре друштва, а и сујета је увијек пратила и ову нашу професију. Политику треба избацити из здравства, али и из бројних других области. Треба уважавати струку и искуство”, каже доктор Спасојевић.

Љ.Љ.

Извор: Семберске новине/Љ.Љубојевић