Савјети љекара због високих температура ваздуха - Контрола код љекара, лагана исхрана, више течности...

Високе температуре ваздуха негативно се одражавају на људски организам, а посебно на хроничне болеснике. Љекари упозоравају на опрез, а посебно савјетују хроничне болеснике да се придржавају прописаних терапија. Висока температура ваздуха негативно утиче на особе које имају проблеме са срцем, крвним судовима, плућима, нервним системом, желуцем и зглобовима. Тегобе узроковане временским осцилацијама разликују се у зависности од старосне доби и пола, те општег здравственог стања.

-Висока темература ваздуха најчешће изазива умор, промјену расположења, недостатак концентрације, безвољност, раздражљивост и несаницу уз главобољу, мигрену, мучнину, вртоглавицу, реуматске тегобе и болове у мишићима. Код болести срца и крвних судова може доћи до погоршања основе болести која се манифестује убрзаним срчаним радом и осцилацијама крвног притиска, а код органа за варење долази до израженог гастритиса и болова у стомаку, у случајевима чира на желуцу и дуоденуму. Високе температуре ваздуха такође изазивају учесталост можданог и срчаног удара, прехладе, упале дисајних путева и астматичне нападе код старијих и хроничних кардиоваскуларних болесника, каже шефица Одсјека кардиологије прим. др Милица Ловрић и наглашава да особе са нижим крвним притиском реагују са још израженијим падом крвног притиска и зато се препоручује конзумација веће количине течности, незасладјених и разблажених природних сокова.

-Високе температуре такође проузрокују ширење крвних судова, па може доћи до пада крвног притиска. То колебање крвног притиска може бити опасно и због тога се савјетује чешће мјерење притиска код куће и кориговање терапије уз претходну контролу код љекара. Неопходан је појачан опрез посебно када су у питању хронични пацијенти, каже прим. др Ловрић. Препорука љекара је да се ограничи физичка активност, конзумира лагана храна са што мање соли и зачина, што више свјежег воћа и поврћа уз довољно течности. Свима се свакако препоручује довољно сна, боравак на свјежем ваздуху, бар пола сата дневно, редовно туширање наизмјенично топлом и хладном водом, што се посебно савјетује особама са ниским крвним притиском. Такође се препоручује и слојевито облачење, а уколико не морате, не излазите из куће у временском периоду од 11до 17 часова.