ДОМ ЗДРАВЉА БИЈЕЉИНА, СЛУЖБА ПОРОДИЧНЕ МЕДИЦИНЕ - Све више алергија

Прољеће је период када су алергијске болести најизраженије. Разлог томе су полени дрвећа и траве који се на нашем подручју јављају већ у фебруару, каже Ружица Јефтић, пулмолог и породични љекар у Служби породичне медицине бијељинског Дома здравља. Према њеним ријечима, сваке је године све више особа које пате од алергија.

У не тако давној прошлости алергије су биле потпуна непознаница, али не због слабих дијагностичких метода, него због тога што је било мало особа које су им биле подложне. Међутим, како је потврдила докторка Ружица Јефтић, у посљедње двије деценије дошло је до драстичног пораста броја људи које муче алергије, како у свијету, тако и код нас.

-Са првим данима прољећа у амбулантама породичне медицине повећава се број пацијената са симптомима прољећне алергије. Због вислоке концентрације полена у ваздуху услед цвјетања биљака најјаче је изражен сезонски алергијски ринитис. То је сезонска алергијаска болест горњих дисајних путева и најчешћи је облик алергијске реакције, каже докторка Јефтић додавши да су током цијеле године људи алергични на разне врсте траве и корова, као и на унутрашњи простор куће: на прашину, гриње и слично.

Иако није ријеч о озбиљној болести, са алергијом се веома тешко носи, јер нарушава квалитет  живота.

-Алергија је одговор имунолошког система на подручје из околине. Кад организам алергичара дође у контакт са алергеном, у овом случају са поленом, а који већ генетски детерминисано има повећан број имуноглобулина Е (антитијела које човјек има у организму, а који представља борбу против страног тијела), долази до реакција које се различито манифестују. Прије свега то је алергијски ринитис. Код обољеле особе из носа цури бистри садржај, очи су црвене и сврбе, а јавља се и кијање. Посебно тежак симптом је свраб у слузници носа. Далеко теже стање је алергијска астма коју карактеришу напади кашља и отежаног дисања те „свирање“ у прсима, каже докторка Ружица Јефтић додавши да се оваква стања лијече на различите начине.

 

Ујутро највећа концентрација полена

 

Алергијске болести се данас сврставају у болести модерног доба и све више попримају карактеристике правих пандемија. Процјењује се да је око четвртина свјетске популације алергична на неку суспстанцу и због тога пати од неке алергијске болести.

Међутим, иако је особа алергична, не може живјети под стакленим звоном. Зато је нужно да се придржава савјета љекара.

-Као прво, треба избјегавати додир са алергенима. Примјера ради, концентрација полена у ваздуху највећа је ујутро, током ведрих и вјетровитих дана, па у том периоду боравак вани треба смањити на минимум. Затим, у природу треба ићи у послијеподневним сатима и након кише, те редовно узимати прописану терапију, савјетује докторка  Јефтић  наглашавајући да је важно да се води рачуна о правилној прехрани, а она укључује више воћа и поврћа, пилетине и рибе, а треба избјегаватие алкохол и пушење.

 

Учитељ је ,,крив“

 

Прву алергијску реакцију описао је човјек који није био љекар. Био је то један енглески учитељ и његови ђаци су примјетили да кад год наберу свјеже цвијеће и ставе учитељу на катедру, он добије напад астме. Њима се то свидјело па су му цвијеће брали сваки дан. Учитељ је једног дана примјетио према сунчевој свјетлости поленов прах и пало му је на памет да је он можда узрок. Иначе, до тада се сматрало да је мирис узрок проблема. Тада је узео поленов прах, утрљао га себи на руку и добио прву позитивну алергијску реакцију. Сљедеће године то је поновио један Американац са поленом амброзије. Учитељу у Енглеској то је било интересантно па је објавио оглас у новинама и тражио особе које су код себе запазиле алергијске реакције на поленов прах. За 10 година јавило му се 14 особа из цијеле Енглеске, што говори колико су алергије биле ријетке,  а сада Свјетска здравствена организација предвиђа да ће за 10 до 15 година половина свјетске популације имати неки облик алергије. 

Извор: Семберске новине