Успјешни Семберац Младен Јовић у Јапану

Семберац Младен Јовић (39) у 2007. години докторирао је на Токијском институту за технологију, који је у области инжењерства најцјењенији у Јапану. Овај успјешни Семберац недавно је донирао вриједну спортску опрему за ФК “Тавна” у свом родном селу, што је најбоља потврда да није заборавио на завичај и на своје коријене.

Након доктората у лабораторији професора др. Каору Хироте, добио је препоруку за ангажман у Јапанској националној свемирској истраживачкој агенцији. Једно вријеме је радио при катедри машинског и космичког инжењеринга, гдје се бавио проучавањем и развојем нових система свемирске роботике. Данас има властиту фирму у Јапану.

Јовић каже да Јапанци цијене одговорност опхођења према обавезама и поштовање мишљења старијих колега.

„ Оно што обећате и за шта се залажете, неопходно је испунити. У Јапану сам се обрео почетком 2001. години, захваљујући, прије свега, интересовању за јапанску интернет – технологију, културу, великим дијелом захваљујући и рођеној упорности и тврдоглавости. Уствари, по препоруци познаника из Хрватске обрео сам се у лабораторији професора др Каору Хироте.

Он каже да данас свакодневно разговара и комуницира на јапанском, те да и у комуникацији са кћерком више користи јапански него матерњи језик.

„Јапанци користе три различита писма: хирагану,катакану и канџије. Канџи је веома захтјевно писмо, што се тиче савладавања времена. Од три до четири хиљаде канџија, за читање дневних новина неопходно је бар око 1.200 канџија. То је деограмско писмо које је дошло из Кине преко будизма”, каже Јовић.

Занимљиво је и како Јовић проводи један дан у Јапану. Каже да  устаје у шест сати ујутро, а радно вријеме траје од 8,30 до 19 сати навече. Понекад се радне обавезе продуже све до 23 сата.

Младен каже да се понекад види и са неким од наших људи који живе у Јапану и раде у јапанским компанијама. У пријатном сјећању су му сусрети са Вахидом Халилхоџићем, Ивицом Осимом, покојном Јадранком Стојаковић.

„Наша мала БХ заједница окупља се у вријеме цјетања трешње – сакура или приликом посјете неке од делегација из БИХ, посредством наше амбасаде. У Јапану вас увијек дочекује осмијех беспријекорно дотјераног „помоћника муштерије“. Иако сте хиљаду пута ушли у банку или пошту, увијек ће услиједити незаобилазно: „Шта цијењена муштерија данас намјерава урадити у нашој установи?“, каже Јовић, истичући да се на то навикао, јер је то дио богате културе и традиције народа земље „излазећег сунца“.

Љ.Љ.

Извор: Семберске новине/Љ.Љубојевић