НАСТАВЉА СЕ ПРВЕНСТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У СЈЕДЕЋОЈ ОДБОЈЦИ

У Соколском дому у Бијељини одиграна је утакмица 5. кола Прве лиге Републике Српске у сједећој одбојци у којој су гости из Бања Луке, ОКИ ,,Борац, побиједили ОКИ ,,Семберију“ из Бијељине резултатом 3:2 у сетовима. Овим сусретом настављено је велико спортско пријатељство и ривалство клубова који су исписали значајан дио историје сједеће одбојке на овим просторима.

Бањалучки одбојкаши су од почетка показали квалитет, те су први сет завршили у своју корист  са 25:17, а други са 25:13. Сљедећа два сета бољи су били домаћини, 26:24 и 25:23, а у ,,тај брејку“ , резултатом 17:15, побједу су однијели гости.

-По квалитету смо приближне екипе, па  већина наших сусрета буде одлучена тијесним резултатом. Ипак, одбојкаши Одбојкашког клуба инвалида ,,Борац“ су нешто искуснији од нас јер су произашли из Одбојкашког клуба инвалида ,,Бања Лука“ из Бања Луке, који је најуспјешнији клуб у колективним спортовима инвалидних лица у  Републици Српској, а према оствареним резултатима сигурно и један од најуспјешнијих спортсхих клубова уопште. ОКИ ,,Бања Лука“ је основан 1999. године и први је клуб ове врсте у РС. Својим активностима и одигравањем промотивних утакмица у градовима широм Републике Српске помогао је оснивање готово свих осталих клубова, а иницијатор је оснивања Савеза сједеће одбојке инвалида, истакао је тренер и предсједник ОКИ ,,Семберија“ Бијељина Ново Трифуновић.

На питање о амбицијама клуба у наставку сезоне, Трифуновић каже да немају великих такмичарских амбиција, циљ им је да ОКИ ,,Семберија“,  која је два пута били шампиони Републике Српске и два пута вицешампиони Србије, опстане као екипа, јер се тренутно суочавају с проблемом да су многи од играча имали по двије, три операције, а и године их сустижу.

Гости из Бања Луке имали су само ријечи хвале за домаћине.

-Утакмица је била узбудљива, ми смо имали мало више спортске среће и на крају забиљежили тијесну побједу. У Бијељини смо увијек лијепо дочекани и захваљујемо се на топлом гостопримству и пријатном дружењу које увијек буде, без обзира на то ко побиједи. Посебно се захваљујем Нови Трифуновићу који је велики ентузијаст и спортски радник, не само у сједећој одбојци, него и другим спортовима особа с инвалидитетом и заиста се несебично даје како би обезбиједио услове за учествовање што већег броја особа с инвалидитетом у спортским активностима, рекао је играч ОКИ ,,Борац“ Зоран Јешић, иначе дугогодишњи капитен ОКИ ,,Бања Лука“, репрезентације Републике Српске и Србије, те генерални секретар Савеза сједеће одбојке.

 

Спорт је нама најбољи лијек

 

Утицај спорта на особе с инвалидитетом је немјерљив.   Свједоче то личним примјером и играчи одбојкашких клубова инвалида ,,Борац“ и ,,Семберија“ који кажу да су им, док су били ограничени само породицом и кућом, на памет падале разне тешке мисли, тонули су у депресију, а онда се погоршавало и физичко стање.

- Спорт је забава, начин живота и велика прилика да упознамо себе, развијемо се, дружимо. Свима бих поручио да изаберу активност, односно спорт који им најбоље одговара и да храбро иду напријед. Посебно се све наведено односи на млађу генерацију и дјецу која имају неку тешкоћу с којом се морају носити, указује Ново Трифуновић наглашавајући да је сједећа одбојка идеалан спорт за особе с оштећењима доњих екстремитета.                                                                                                               

-Спорт нас чини јачима у сваком сегменту и требало би бити још више акција, пројеката и активности у којима бисмо промовисали могућности које се нуде свим облицима инвалидитета, каже Јешић подсјећајући  да физичка активност незамјењива у рехабилитацији особа с инвалидитетом.                                                                                     

Како прецизира, физичка активност у заштити и унапређењу здравља има превентивну, трансформацијску и рехабилитацијску улогу. Дјелујући на ниво здравља физичка активност повећава ниво квалитета живота, утиче на психолошки статус човјека, те позитивно утиче на социјализацију. Особе са разним степенима свог психофизичког развоја ће различито реаговати на појаву инвалидитета. Заједничка фаза свим узрасним категоријама је стање „шока“, осјећај безвриједности и беспомоћности. Схваћање и прихватање своје измијењене физичке слике, често је узрок субјективне адаптације између особе с инвалидитетом и околног свијета, што отежава, а понекад и онемогућава контакт са здравим особама. Сходно томе, циљеви спорта за особу с инвалидитетом, не само да су исти као и здраву особу већ су и јаче истакнути развијењем такмичарског духа, самодисциплине, самопотврђивања и пријатељства.                                    

–Кроз спорт се поправља физичка спремност, а управо тада расте и самопоуздање, те се осјећамо јаче, боље и здравије. На нама спортистима је, такође, задатак да се што више укључимо у све врсте промотивних активности и ширимо поруку, а на медијима да је пренесу широј јавности, посебно младима и њиховим родитељима, каже Зоран Јешић.

Извор: Семберске новине/М.Решидовић
Фото: Семберске новине