ЦЕНТАР ЗА ЗАШТИТУ МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА БИЈЕЉИНА - Зависности од екрана зависност је новог времена

С појавом паметних телефона и таблета млађа популација је све угроженија. Из године у годину број зависника је све већи, а добна граница све нижа, упозорава прим. др Весна Деспотовић, психијатар у Центру за заштиту менталног здравља.

У оквиру Центра за заштиту менталног здравља налази се и Савјетовалиште за дјецу и младе гдје стручњаци из психологије, дефектологије и логопедије, уз већ познате и проширене начине подршке, помоћи и третмана, тимским приступом  раде са свим узрастима како би отклонили различите врсте поремећаја.  

-Дјеца код нас долазе због поремећаја у понашању и лошег успјеха у школи. Све чешће је разлог томе што су дјеца сувише изложена екранским уређајима, укључујући видео игрице, гледање цртаних филмова, руковање мобилним телефонима и таблетима, наводи психијатар Весна Деспотовић појаснивши да код употребе паметних телефона може лако доћи до зачараног круга, поготово код оне дјеце која се теже повезују с другом дјецом и која теже склапају пријатељства. Такво дијете кад се фокусира на свијет игрица и мобитела има мању жељу и потребу да се потруди и стекне пријатеље.

-Превише времена проведено у буљењу у екран узрокује проблеме у другим аспектима дјететовог живота, те су све мање заинтересована за спорт и читање, а често имају проблема и са спавањем, каже докторица Деспотовић  појаснивши да не треба ограничавати дјецу у смислу да им се забрани кориштење технике, него им треба понудити алтернативе кроз које ће такође научити нешто, а и забавити се.

Према њеним ријечима, здрав развој дјетета укључује социјалну интеграцију,  маштовиту игру и укљученост у стварни свијет.

-Знамо да су дјеца склонија бијегу у зависност кад се осјећају усамљено, отуђено и несигурно, а рјешење је помоћи дјеци да се повежу  с важним искуствима стварног свијета, савјетује прим. др Весна Деспотовић.

 

 

Поремећај пажње

 

Нико не воли да мисли о свом дјетету као о проблематичном, иако, како су потврдили у Центру за заштиту менталног здравља, велики број дјеце која им је упућена долази с таквом оцјеном. Дјеца се упућују обично из школе, а школа то дијете описује да је са недостатком спремности за сарадњу. Повремено дјецу доводе и родитељи, обично мајке. 

Из Центра за заштиту менталног здравља савјетују да уколико родитељи сумњају да њихово дијете има поремећај пажње и концентрације да им се обрате за помоћ. Кажу, програмом вјежби и задатака успијевају да ојачају пажњу дјетета.

-Такве вјежбе обухватају низ циљаних задатака које су прилагођене узрасту дјетета, истиче прим. др Весна Деспотовић наглашавајући да је за успјешан рад са дјецом која имају поремећај пажње неопходно да се  ствари структурирана средина, организација и рутина  у радним обавезама, доследно праћење, као и подстицање околине. 

Како појашњава, тешкоће код усмјеравања пажње могу се примијетити веома рано. У вртићима се најчешће огледа као немогућност мирног сједења и често врпољење. Таква дјеца су нестрпљива, често испитују, али не чекају одговор и слично. Код поласка у школу понашање дјетета са поремећајем пажње и концентрације често се описује као преживо, немирно, непажљиво, брзоплето и неваспитано.

-Поремећај пажње манифестује се у томе да се дјеца тешко могу концентрисати, имају тешкоћу уочавања детаља, затим, недостатак самоконтроле приликом реакција, немогућност завршавања започете радње, немогућност одгађања реализације својих жеља, као  и честе промјене расположења. Све то доводи до лоше интеграције у вртићу и у школи, а извор је најчешће у неразумијевању околине за дјететове специфичности, наводи докторица Деспотовић додавши да поремећаји пажње и концентрације не морају бити стално присутни, те да дијете може имати добре и лоше дане.

 

Нема здравља без менталног здравља

 

Ментално здравље није само одсуство менталног поремећаја. Оно је дефинисано као стање благостања у ком свака особа остварује свој потенцијал, носи се са свакодневним стресом живота, може продуктивно да ради и у могућности је да допринесе својој  заједници.

-Позитивна димензија менталног здравља наглашена је у дефиницији Свјетске здравствене организације: ,,Здравље је стање потпуног физичког, психичког и социјалног благостања, а не само одсуство болести или слабости“. Ментално здравље представља интегрални дио ове дефиниције, истиче прим. др Весна Деспотовић, психијатар у Центру за заштиту менталног здравља. Овај центар основан је прије девет година при Дому здравља Бијељина и важна је карика у ланцу укупне превенције, третмана и рехабилитације у менталном здрављу. Центар је сада интегрисана институција, како у локалној заједници, тако и у вези, контактима и сарадњи са другим гранама медицине у Дому здравља Бијељина.

-Пораст броја обољелих и појављивање нових обољења тражи веће стручно и хуманитарно ангажовање. У нашем Центру за заштиту менталног здравља свакодневно корисницима услуга приступамо готово увијек мултидисциплинарно, тако да су у дијагностици и третману укључени сви чланови тима: психијатар или неуропсихијатар, клинички психолог, дефектолог, окупационо-радни терапеут, као и медицински техничари, наводи докторица Деспотовић.

 

                                                                                                                                                                             М.Р.

Извор: Семберске новине/М.Решидовић