Стратегија ЕУ за Западни Балкан: Уместо рокова – хитно

Из Стратегије ЕУ за проширење на Западни Балкан изостављени рокови за испуњење услова на путу до чланства у ЕУ који су били прецизирани у претходној верзији. Стратегија ће у уторак бити представљена у Стразбуру.

У случају Србије, уместо 2019. године која је била наведена као рок за испуњење прелазних мерила у области владавине права и за постизање правно обавезујућег споразума о нормализацији односа с Косовом, у новој верзији пише да то треба да се учини "хитно", преноси агенција Хина која је имала увид у најновију верзију текста. 


Такође, у претходној верзији је стајало да би Србија и Црна Гора, ако испуне све потребне услове, могле 2024. да потпишу приступни споразум. 

У новој верзији се наводи да "приступни споразум може бити потписан онда када закључе преговоре и након мишљења Комисије, пристанка Европског парламента и одлуке Савета о примању нових чланица". 

По наводима Хине у новој верзији Стратегије промењена је и формулација која се односи на решавање граничних спорова тако што је, наводно на инсистирање Словеније, из текста избачено да се у случају немогућности да се гранични спорови реше билатерално, арбитража преда Међународном суду. 

У Стратегији се наводи да би Србија и Црна Гора "уз снажну политичку вољу, спровођење реформи и налажење решења за спорове са суседима, требало да буду спремне за чланство (у ЕУ) до 2025". 

Комисија у Стратегији наводи и да све земље Западног Балкана имају прилику да напредују на европском путу на темељу властитих заслуга и брзином којом буду остваривале реформе. 

Документ ће у Стразбуру представити висока представница ЕУ Федерика Могерини и комесар за проширење Јоханес Хан након чега следи расправа у Европском парламенту. 

Стратегија ће бити упућена земљама-чланицама које ће о њој расправљати на самиту у марту.

Пленковић писао Јункеру: Посебна пажња на БиХ

Хрватски премијер Андреј Пленковић упутио је уочи објављивања Стратегије ЕУ за проширење на Западни Балкан писмо председнику Европске комисије Жан-Клоду Јункеру у којем је изнео погледе Хрватске на наставак проширења. 

Пленковић је, како сазнаје агенција Хина, поздравио што Комисија посвећује пуну пажњу политици проширења. 

Најавио је да ће Хрватска током свог председавања ЕУ у првој половини 2020. године "ставити посебан нагласак на проширење ЕУ" и приредити самит ЕУ са земљама Југоисточне Еуропе. Он такође предлаже да се такви самити одржавају сваке две године. 

Пленковић је у писму упозорио на питање "наслеђа рата", што је један од кључних проблема земаља европског југоистока, и да га "треба што пре решити". 

Истакао је потребу да се посебна пажња обрати на Босну и Херцеговину и њен европски пут, "узимајући у обзир тежак пут који је та земља прошла у стицању независности, и специфичну улогу коју је у томе имала међународна заједница". 

"Успостављање и заштита пуне равноправности сва три конститутивна народа (БИХ) није могућа без промене изборног законодавства", навео је Пленковић. 

Хрватски премијер у свом писму Јункеру наводи да државе "у хрватском југоисточном суседству, пише ХИНА, треба пдстаћи да предузму напоре за решавање отворених граничних питања принципом мирног решавања спорова, у складу с Повељом УН и међународним правом. 

Јункеру је, преноси Хина, такође писала група од 12 земаља (Аустрија, Чешка, Естонија, Ирска, Италија, Литва, Латвија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка и Словенија) које предлажу да се једном годишње одржавају самити челника ЕУ и шест земаља југоистока Европе. 

Они такође предлажу да ресорни министри земаља југоистока Европе суделују на министарским састанцима ЕУ о заштити околине, здравству, транспорту и спољној политици. 

Тих 12 земаља у писму каже да то ЕУ не би "ништа коштало", а имало би велики политички утицај и било би корисно за репутацију ЕУ у том подручју.

 

Извор: b92.net/BETA