Здравствено неисправне намирнице присутне на тржишту БиХ

Сваки 20. узорак хране на тржишту БиХ здравствено није исправан, процјена је на основу укупног броја анализираних узорака и оних за које је утврђено да не одговарају прописима.

Анализа Агенције за безбједност хране показала је да је од јануара до септембра лане у БиХ укупно контролисано 29.287 узорака хране, од чега је неодговарајуће било њих 1.409.

На микробиолошке параметре анализирано је 22.126 узорака, међу којима 292 нису била у складу са важећим прописима.

У највећој мјери ријеч је о месу и производима од меса, сложеним јелима и тјесту од житарица, те производа на његовој бази.

Најчешћи узрок неисправности је било присуство аеробних мезофилних бактерија, ентеробактерија, те салмонеле.

На физичко-хемијске параметре укупно су узоркована и анализирана 2.002 узорка хране, од чега 15 није било у складу с важећим прописима.

Узрок неисправности је било присуство тешких метала изнад прописане максималне дозвољене концентрације, а категорије хране којима су најчешће припадали неодговарајући производи су били риба и рибљи производи, те додаци исхрани.

У поменутој агенцији кажу за “ЕуроБлиц” да у БиХ, као и у другим земљама, не постоји апсолутна безбједност хране. Због тога се дешава да се, с обзиром на то да је храна изложена различитим биолошким, хемијским и физичким опасностима у свим фазама производње, прераде, обраде и дистрибуције, здравствено неисправне намирнице нађу на тржишту. У тим случајевима, спорна храна се повлачи или опозива.

- Повлачење је уклањање здравствено неисправне хране с тржишта, укључујући повлачење из малопродаје. Спроводи се када се утврди да је храна здравствено неисправна, те се може утврдити да је она у потпуности у ланцу дистрибуције, а није дошла до крајњег потрошача. Опозив подразумијева уклањање здравствено неисправне хране с тржишта, укључујући ону која је дистрибуисана до крајњег потрошача – истиче директор ове агенције Џемил Хајрић.

Према његовим ријечима, здравствено неисправна храна, у зависности од врсте, природе и степену ризика, може имати различите краткорочне или дугорочне ефекте по здравље потрошача.

– Зато се сваки случај мора посматрати појединачно. Из тог разлога, неизоставан дио модерних система безбједности хране је процјена ризика. Ријеч је о процесу утемељеном на научној процјени познатих и потенцијалних неповољних ефеката на здравље људи, који потичу од изложености опасностима поријеклом из хране. Процјена ризика је специфична и зависи од тога ради ли се о микробиолошким – истиче Хајрић.

Додаје да агенција располаже збирним подацима о резултатима лабораторијских анализа који се прикупљају за потребе процјене ризика, што, међутим, не укључују информације о томе односи ли се одређени узорак на храну која је произведена у БиХ или је увезена.

С друге стране, подаци Инспектората РС за 9 мјесеци прошле године показују да су у овом периоду инспектори приликом увоза прегледали 54.970 пошиљки хране. Узета су 2.563 узорка, који су достављени на анализу овлаштеним лабораторијама ради провјере здравствене исправности и квалитета.

- На основу резултата лабораторијских анализа, у 15 случајева утврђено је да пошиљке хране нису испуњавале прописане параметре задравствене исправности и квалитета, те је забрањен њихов увоз. У већини случајева ријеч је о месним прерађевинама и кондиторским производима поријеклом из Србије – каже портпарол Инспектората РС Душанка Макивић.

Наглашава да је у првом полугодишту 2017. републичка инспекција за храну у унутрашњем промету наредила повлачење и уништавање 230 килограма хране.

– Ријеч је о храни која је била неприкладна за људску употребу, због истеклог рока, непотпуне декларације, те промјена сензорних својстава, односно труљења – истиче Макивићева.

Објашњава да поред провјере пратеће докуметације пошиљке, инспектори прегледају и изглед, мирис, боју, декларацију, те узоркују храну за лабораторијске анализе, на принципу процјене ризика.

– На примјер, највећи ризик код воћа и поврћа представља недозвољена количина пестицида и тешких метала и управо су то параметри на које се врше анализе ове врсте хране – каже Макивићева.

Производи повучени из продаје

Лане су са тржишта БиХ, због повећане концентрације адитива сулфита који је алерген, повучени шкампи шкотског добављача, као и храна за бебе до шест, те млијеко за бебе до 12 мјесеци, због сумње да садрже штетне састојке који су опасни по здравље.

Из продаје је повучена и воћна кашица за бебе старије од четири мјесеца, и то због остатака средства за чишћење које садржи хлор пронађени у једној стакленки производа.

Исту судбину доживјеле су и дјечје кашице и воћни сокови, након што је утврђено да садрже недозвољене количине остатака пестициде. Повучен је и топљиви сир који је садржао недекларисани конзерванс.

Извор: www.blic.rs
Фото: Ilustracija