8. СМОТРА ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА

Музеј Семберије у сарадњи са Етнографским музејом у Београду осми пут организује Смотру етнолошког филма. Седам филмова који ће бити приказани су из такмичарског програма овогодишњег XXВИ међународног фестивала етнолошког филма и један из специјалног програма. Публика ће имати прилику да погледа филмове из Србије (4), Русије (2), Француске (1) и филм рађен у копродукцији Шпаније и Њемачке (1). Филмови ће се емитовати сваке сриједе у мјесецу децембру од 18 сати у просторијама Музеја Семберије. Улаз слободан!

ПРОГРАМ

Сриједа, 6. децембар

18,00

Зграби и бјежи, (Награда за најбољи инострани филм) Шпанија, Њемачка, 85’, 2017.

Режија, продукција, камера: Роже Корела

Од стицања независности 1991. године, у Киргистану је поново оживио древни обичај „алакачу“, што се може превести као „зграби и бјежи“. Више од половине киргиских жена удаје се након отмице од стране будућих мужева. Неке успијевају да побјегну након мука и насиља, али већину ипак убиједе да остану због традиције и страха од скандала. Иако се вјерује да је ова пракса укоријењена у номадским обичајима, она је у супротности са модерним Киргистаном. Обичај „алакачу“ забрањен је у совјетском периоду, а незаконит је и према кривичном закону Киргистана. Ипак, закон се ријетко примјењује када жене треба заштитити од ове насилне праксе.

19,30

Наши људи, Србија, 24’ 47”, 2017.

Режија и сценарио: Светлана Миљанић

Хамдибеј је село у европском дијелу Турске у којем живе исељеници из Србије, са Пештерске висоравни и из Новог Пазара. Они су се тамо насељавали од 1925. до осамдесетих година XX вијека. Становници Хамдибеја остали су везани за мјеста свог поријекла, старе обичаје, породичне односе, пјесме, језик. Са великим задовољством, а истовремено и тугом, причају о свом завичају, који заправо нису никада ни остављали, заробљеном у сјећањима, враћајући му се, када год се укаже прилика, да тамо посјете рођаке и пријатеље, као и оне по читавој Србији. Иако сви имају нова, турска презимена, обавезно казују она из завичаја, обавезујући своје потомке да их не забораве.

Сриједа, 13. децембар

18,00

Мали људи, велико дрвеће, (Награда за монтажу), Русија, 45’, 2016

Режија и сценарио: Вадим Витовцев

Централноафричка Република. У сјенци подсахарских прашума живи племе најнижих људи на Земљи – Бака пигмеја. Они иду у лов у потрази за месом и беру плодове великог дрвећа, исто као што су то чинили стотинама година уназад. Моле се шумским духовима и уче дјецу да поштују шуму и да од ње узимају само оно што им је стварно потребно. Али мало помало, њихов традиционални живот се мијења под притиском културе „Великог свијета“.

18,55

Шанко си Бонка залиби, (Награда за допринос нематеријалном културном наслијеђу)Србија, 29’, 2017.

Режија и сценарио: Вања Чолић

Крајем XИX вијека, сиромашни младић Шанко је заволио прелијепу дјевојку Бонку из богате куће. Љубав обострана, страствена, младалачка, наишла је на бројне сталешке препреке. Вољели су се годину и по дана, када је Шанко морао да оде у Српско-турски рат. Када се после двије године вратио у село, сазнао је да су Бонку родитељи обећали богатом старијем трговцу из Неготина. Бонка захтијева од родитеља да јој на свадби свира примаш Шанко. Тако је и било. Искористила је прилику и позвала га у своје одаје да се опросте. У тој соби догодио се злочин. Постоје бројне верзије догађаја, од тога да је Бонка тражила од Шанка да је убије, до тога да је она водила његову руку у којој је био нож.

19,30 Седамдесет кућа – нигде никог, Србија, 20’, 2017.

Режија, продукција, сценарио: Милан Брајовић

Радош – Шева, побједник ракијада, инструктор младим генерацијама за клис и машку и рупице-боце, бабица и проводаџија, схватио је прије државе да се мјења демографска структура становништва, па нам говори како је узео ствар у своје руке.

Сриједа, 20. децембар

18,00 Како живети заједно, Србија, 52’, 2015

Режија и сценарио: Ружица Цица Лукић

Потпуно природни суживот са прецима среће се у свакодневном животу Влаха. На дубоке митолошке слојеве наслагани су каснији културни слојеви. Филм говори о мртвима и живима и о њиховом заједништву.

19,00

Кукморски момци, Русија, 34’, 2016 Режија и сценарио: Салават Јузејев

Сценарио: Марина Галицкаја, Салават Јузејев

Древни татарски обичај „серен“ изводи се приликом испраћаја регрута у руску војску. Доводи се у везу са обредима иницијације мушкараца. Организују га младићи стасали за војску. Сви сељани учествују, а момци морају да посјете сваку кућу.

Сриједа, 27. децембар

18,00

У потрази за шаманом (Гран При Драгослав Антонијевић), Француска, 95’, 2016.

Редитељ, сценариста: Пјер Боканфузо

Продуцент: Емануел Диран, Пјер Боканфузо

Камерман: Пјер Боканфузо, Еди Матео

Монтажа: Ерик Фалконети

Редитељ је од 1994. године пратио живот заједнице Палавани на Филипинима, биљежећи свакодневицу и сусретање са тековинама модерне цивилизације. Живот заједнице био је обликован праксом локалног шамана. После његове смрти заједница доживљава кризу постојања, те у безуспјешној потрази за новим шаманом, отвара врата спољним утицајима. Слојевита и снажна прича о животу ове заједнице у спрези са вишеслојним визуелним приказом, одличном фотографијом и разрађеном методологијом етнографског истраживања издваја овај филм као примјер савременог истраживачког и активистичког етнографског филма.

Извор: Semberske novine