МЈЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ГЛОГОВАЦ: У Глоговцу жутан трава расте...

Семберско село Глоговац, по попису из 1991. године, имало је 436 становника и 259 кућа. Тада су у овом селу постојали засеоци: Глоговац, Карабуџак и Љесковац. У међувремену је Љесковац добио своју мјесну заједницу.

По предању, скоро све породице досељене су из Херцеговине. Старији мјештани сачували су приче о виноградима на пет локација у овом селу, који су постојали више од 150 година. Ово село било је насељено и у далекој прошлости, јер је овај крај био на ободу Панонског мора. На бројним локалитетима пронађени су у селу артефакти из римског и византијског периода, римске грађевине, бунари, грнчарија. Цвијетин Спасојевић, предсједник Савјета Мјесне заједнице Глоговац каже да село тренутно има око 300 становника који живе у стотињак домаћинстава.

-Најстарије фамилије, које су населиле наше село, су Перковићи и Госпавићи. Наравно, међу најстаријим фамилијама су и Савићи, Спасојевићи, Симеуновићи, Видовићи... Већина становништва бави се пољопривредом, узгојем житарица и сточарством. Добрим асфалтним путем повезани смо са градом. Имамо релативно добро развијену инфраструктуру, међутим, неопходно је асфалтирати још око три километра пута који би наше село повезао са Пучилама. У центру села имамо школу, фудбалско игралиште, јавну расвјету, ту су и просторије мјесне заједнице. Каналска мрежа, ради заштите од поплава, добро се одржава. Неопходно је још изградити пјешачку стазу, ради безбједности школске дјеце. Планирамо да изградимо нови дом културе, у чему ће нам помоћи Градска управа и фирма „Стеко“, власништво господина Миленка Стевановића“, каже Цвијетин Спасојевић, истичући да је Глоговац једино село које је саградило цркву у свом некадашњем засеоку, Љесковцу.

 Спасојевић каже да Глоговац тренутно има два фудбалска клуба, истоимени Глоговац и ФК „Младен Перић“, у част трагично настрадалог младог фудбалера. Говорећи о необичној пјесми, „У Глоговцу жутан трава расте..., Цвијетин каже да се прије Првог свјетског рата дјевојка са Мајевице удала за момка из Глоговца. Муж је погинуо у рату, она се вратила на Мајевицу, и тако је испјевана тужна љубавна пјесма.

- Када су је питали, како је у Глоговцу, она је одговарала: „У Глоговцу жутан трава расте, шта ћу мила мајко, жутан трава до кољена“. Пјесма се одржала, пјевала се у двоје, у троје, на сијелима и на сеоским приредбама. Глоговац је одувијек имао добре пјеваче изворних пјесама, добре фрулаше, многе који су свирали виолину, хармонику, двојнице. Некада смо учествовали на бројним такмичењима. Све се то промијенило. Имамо СКУД Глоговац који је формиран 2002. године. Учествовао је на бројним такмичењима, смотрама и фестивалима. Сви ученици  школе у Глоговцу чланови су драмске секције и СКУД-а Глоговац“.

Подручну школу „Меша Селимовић“ у Глоговцу тренутно похађа 47 ученика, седморо првачића, 13 ученика у комбинацији другог и четвртог разреда, 15 ученика у трећем и дванаесторо ученика у петом разреду. У првој смјени затекли смо учитељице, младу приправницу Мају Новаковић и Милијану Јелић, која већ има одређено искуство у васпитавању и образовању ђака.

Милијана Јелић, која у просвјети ради већ осам година, каже да су готово сви ученици укључени у драмску секцију и СКУД „Глоговац“.

-У школи су организоване  двије смјене. Школа има добре услове за рад, централно гријање, дјеца воле да цртају, пјевају, воле наставу физичког васпитања. Некада, у првој генерацији, 1948/09. године, када су овдје радили учитељи Анка и Илија Зорић, у школи је било 160 ђака. Ову школу похађала су дјеца из Глоговца, Љесковца и Горњег Којчиновца. Прошле су године и деценије и пуно тога се у међувремену измијенило“, каже Милијана Јелић.

У просторијама ФК „Глоговац“ упозна смо мјештане, Перу и Живојина Ранкића. Перо Ранкић (40) има тројицу синова, бави се пољопривредом, обрађује око шест хектара, узгаја пшеницу и кукуруз. Каже, од пољопривреде се тешко живи.

- Кад је суша, све је скупо, немаш шта продати, а, кад је родна година, све појефтини. Приводимо крају јесење радове, боримо се и надамо нечему бољем“, каже Перо Ранкић.

Младен Савић (33) један је од ријетких Глоговчана који се бави производњом поврћа. Узгаја парадајз, купус, тиквице, јагоде.

- Поврће узгајам на површини од шест до седам дунума, на отвореном и у пластеницима. Бавим се и производњом житарица. У пољопривредне послове укључено је нас петоро, супруга, двоје дјеце и мајка’’.

Јабуке колачаре старе стотину година

У семберским и подмајевичким селима још понегдје се могу пронаћи висока стабла старих сорти јабука колачара. Многи их препознају и као колутаче или кисељаче. Старији Семберци сјећају се да су некада, на путу до школе, ђаци свакодневно пролазили дрворедима јабука које су засађене у вријеме Аустроугарске владавине на путним правцима од Бијељине према Јањи и Дворовима.

Цвијетин Спасојевић сјећа се ђачких дана и јабука у дрворедима од Бијељине до Јање.

- Те старе јабуке исјечене су у вријеме реконструкције и асфалтирања магистралног пута према Зворнику. Овдје у Глоговцу, свако од нас ђака имао је своје стабло, са кога је током октобра брао сочне плодове. Остало је још неколико стабала која пркосе времену, великим сушним периодима и високим температурама током љета. Колачаре су изузетно цијењене јабуке, корисне за дијабетичаре. Многима су ове јабуке у јесен замјењивале и ђачки доручак. Изгледа, брзо смо заборавили вријеме сиромаштва и неимаштине“, каже Цвијетин, истичући да су колачаре препознатљиве по високим стаблима, те да њима није потребна никаква хемијска заштита, нити орезивање.

Цвијетин се добро сјећа и приче о оскорушама које су у вријеме аустругарске владавине биле засађене у скоро сваком селу, да би се искоријениле цријевне и стомачне болести, те да би становништво имало природан лијек за многе болести. 

Извор: Семберске новине