МЛАДЕН АРСЕНОВИЋ: Седам година у мировним мисијама широм свијета

Учешће у мировним мисијама Европске уније за мене представља једно велико и јединствено искуство, јер се нешто такво не може нигдје научити, каже 38-годишњи Младен Арсеновић који се након 22 године проведене на холандској адреси, од којих седам у мировним мисијама, вратио у родни град

Бијељинац Младен Арсеновић је 1995. године, као 15-годишњак,  отишао у Холандију гдје је након средње школе уписао медицинске студије. На крају студија специјализира форензичку  психијатрију и запошљава се у Министарству правде Краљевине Холандије. Прва радна искуства стиче у затворским институцијама као психотерапеут са затвореницима, а након пар година, захваљујући запаженим резултатима у раду, долази на мјесто начелника Одјељења медицинске службе у Амстердаму у затвору на аеродрому. Одатле одлази у главну канцеларију Министарства правде у Хагу као експерт форензичке психијатрије.

Поред рада и усавршавања на том пољу, упоредо уписује менаџмент на Универзитету Феникс у Аризони. Наиме, овај амерички универзитет има катедру у Ротердаму, гдје 2009. године Младен Арсеновић стиче диплому магистра менаџмента. Убрзо затим његов животни и професионални пут крећу у новом смјеру.

-Године 2010. дошао сам у контакт са особама које су задужене за селекцију и слање холандских експерата у интернационалне организације које раде у области безбједности. Након строге селекције, а тестирани су, између осталог, интелигенција, знање, способности, понашање и рад у стресним околностима, бивам укључен на листу експерата Министарства спољњих послова Краљевине Холандије као дипломата на пољу безбједности и одлазим у полицијску мисију Европске уније у Афганистан. У Афганистану сам остао три године, а циљ мисије је био усавршавање и професионализација свих безбједносних структура те земље. Након Афганистана слиједи мировна мисија у Либији с циљем контроле и обуке структура које контролишу границу, затим сам кратко боравио на Косову, а онда, 2015. године, постајем члан Регионалне мисије  за контролу граница  и контратероризма у Сомалији, Џибутију, Кенији, Танзанији и Сејшелским Острвима, а сједиште мисије било је у главним градовима Џибутија и Сомалије, прича Арсеновић који је у Африци провео двије године и то на највишој функцији, начелника Сектора за планирање мисије.  

Мисије су захтјевне и пуне опасности

Бити члан мировне мисије Европске уније значи, прије свега, знати инфраструктуру организације за коју радите, затим, како функционише ЕУ и све њене институције, до најситнијих детаља. С друге стране, треба знати какав је карактер и циљ мисије у коју се одлази, о којој грани безбједности се ради. Поред тога потребно је знање о земљи у коју се одлази, да се зна њена историја, култура, начин живота, њена историја конфликата, политичке прилике и шта можете да очекујете кад тамо дођете, те прогнозе за будућност земље, појашњава Младен Арсеновић наглашавајући да су све мисије биле у регијама које је ЕУ означила као подручја високог ризика. Према његовој оцјени, најкомплекснија ситуација  је била у Либији зато што у тој земљи након револуције није успостављена централна власт.

-Структуре власти су слабе и у Афганистану и у Сомалији, али постоје. У Либији не  постоји централна власт, постоје разне бригаде и паравојне формације које држе одређена подручја под својом контролом, а закон не постоји. Тамо је и данас тотална анархија, прича Арсеновић.

Што се тиче одлазака у мировне мисије, за сада их нема у виду, али их и не искључује. Како каже, то је јако стресан посао који захтијева пуно одрицања, а и живот је свакодневно угрожен.

- Одлазак из мисије у мисију оставља јаке посљедице и на социјални живот, те сматрам да је  седам година довољно. Јединствено искуство које сам стекао сигурно ћу искористити у друге сврхе, у уређењу друштва код нас или у некој другој европској земљи, каже Арсеновић. 

Одликовања

Током седмогодишње дипломатске службе на пољу безбједности Младен Арсеновић је више пута одликован за заслуге. Од високих представница ЕУ  за спољњу политику и безбједност, прво Кетрин Ештон, а затим Федерике Могерини, примио је одликовање након сваке мисије. Орденом за заслуге Краљевине Холандије одликован је два пута.

-За допринос мировним мисијама и представљање Холандије и њених институција, доприносећи мировним операцијама у свијету, једно одликовање сам добио од Вилем-Алесандера, краља Холандије, а једно и од САД за сарадњу, наводи Арсеновић. Овај тренд одликовања, кад се има у виду Арсеновићево опредјељење да стално учи и примјењује стечено знање и искуство, те помјера границе могућег, сигурно ће се наставити и овдје, гдје жели предано радећи на развоју друштва.

Пут повратка води прво у Лопаре

Након завршетка седме мисије, у марту 2017. године, Младен Арсеновић се вратио у Бијељину, те тако отворио ново поглавље у свом животу. Каже, жеља ми је била да у овој средини примијени стечено интернационално искуство. 

-Није било лако доћи у родни град у ком ме, након 22 године избивања, готово нико није познавао. Није било лако, поред толико незапослених, ни посао наћи. Срећом, дошао сам у контакт са др Радом Савићем, начелником општине Лопаре, који ми је пружио прилику да покажем свој квалитет и стечено искуство, те да му помогнем да се Лопаре, као једна мала локална заједница, брже и успјешније развија. Уз пуну подршку начелника Савића, али и његовог тима, за веома кратко вријеме прешли смо са ријечи на дјело, прича Арсеновић који је сада на мјесту савјетника за економска питања.

Фасцинантан податак је да у року од само мјесец дана општина Лопаре биљежи привредни раст од 80 одсто, што је апсолутни рекорд у БиХ. Резултат је то координације различитих искустава, визија и флексибилности у сарадњи. Наиме, средствима кинеског инвеститора покренут је рад у фабрици столова и столица. Фабрика, која је 17 година била затворена и зарасла у коров, тренутно запошљава 30-ак радика, а комплетан производни програм иде за Кину. Поред тога, фабрика радијатора Термал сада запошљава 57 радника и у процесу су рада на привлачењу страних инвеститора.

- Поносни смо на ове резултате, настављамо тим путем и желимо да то пренесемо на виши ниво, како на регију, тако и државу, јер, што се тиче природних ресурса, њима обилује читава БиХ, каже Младен Арсеновић.

М. Решидовић

Извор: Семберске новине