Због чега је НАТО промијенио став када је у питању БиХ?


Шефови дипломатија чланица НАТО-а у сриједу ће одржати састанак посвећен западном Балкану, уз присуство шефице европске дипломатије Федерике Могерини. Они ће расправљати о напретку Македоније ка чланству у НАТО-у и о наредним корацима у развоју односа Алијансе с Босном и Херцеговином.

Очекује се да министри подрже спремност НАТО-а да прихвати први бх. Годишњи национални програм што практично значи активацију МАП-а за Босну и Херцеговину.

На упит новинарке Радија Слободна Европа да постоји један важан услов који је Сарајево морало да испуни - рјешавање војних објеката на територији БиХ и да је та порука слана након сваког састанка и због чега је НАТО промијенио мишљење, Джејмс Маки, шеф Канцеларије за евро-атланско и глобално партнерство при НАТО каже да су у НАТО-у видјели важан напредак у ономе што зову 'талински услов', а што подразумијева регистрацију војних објеката као државног власништва.

"Многе некретнине су регистроване и имамо одређени број судских одлука које такође потпомажу имплементацију овог услова. Мислим да разлог зашто управо сад доносимо ову одлуку је да су савезници видјели да имамо праву шансу да напредујемо у смислу практичних реформи у БиХ. Оно што нисмо хтјели да имамо је да потпуно испуњавање овог услова омета текуће реформе. 'Талински услов' остаје веома важан и БиХ ће морати да га испуни прије него што напредује у приступном процесу, прије него се приближи чланству у НАТО. У овом тренутку нисмо жељели да то кочи практичну сарадњу, јер радимо важан посао са босанском страном на реформи Оружаних снага и безбједносних служби", казао је Маки за Радио Слободна Европа.

Он је поручио да је НАТО увијек сарађивао са свим политичким лидерима у БиХ и тако ће бити и у будућности.

"Чињеница је да је на БиХ сада да одлучи какав је степен амбиције што се тиче односа са НАТО. Тим питањем ће морати да се позабаве сами грађани БиХ", каже Маки.

Маки има вишегодишње искуство у у пољу безбједносне политике, укључен је у све процесе који су везани за програм Партнерство за мир, који обухвата, између осталих, Србију и БиХ.

Извор: Независне новине