Потопљена црква у језеру Снијежница


Има томе више од четрдесет година, откако је због изградње вјештачке акумулације, језера Снијежница код Теочака, за потребе РиТЕ “Угљевик”, потопљена православна богомоља, црква посвећена Светом великомученику кнезу Лазару. Потопљени храм саграђен је 1972. године на земљишту које је даровао мјештанин Коста Ђокић.
Дјелимично потопљена црква тренутно је зарасла у шибље и растиње, те се до ње тешко долази. Неопходно је искрчити терен око цркве, да би се направио нормалан прилаз. Међутим, како рекоше и наши саговорници, у Растошници данас живе, углавном, старији мјештани, који немају снаге и могућности да искрче терен око потопљене цркве.
Мјештанин Растошнице, Драган Васиљевић (53) кроз зарасло шибље довео нас је до цркве. Показује на зиду висину водостаја језера у вријеме када је воде у језеру било пуно више него током ове године.
“Можете видјети да је ниво воде ишао до 1,7 метара. Учествовао сам као дјечак у моби, приликом  ископавања темеља за ову цркву. Касније су посао преузели врсни мајстори, Сава Савић, Љубо Мијатовић, Лука Петровић. Тесали су камен и припремали га за изградњу цркве. У питању је камен пјешчар, зову га и тоциљ”, прича Драган.
Протојереј – ставрофор Јеремија Лазић, који тренутно службу обавља у цркви Рођења Пресвете Богородице у Прибоју, каже да се у старту одустало од идеје да се црква пренесе на другу локацију.
“Да је којим случајем само један метар била нижа такозвана “уљевна гљива” на брани језера Снијежница, црква би остала на сувом. Иначе, када се у језеру акумулира већа количина воде, црква буде потопљена за један метар. Средства за обештећење потопљене цркве су исплаћена, али је инфлација тај новац једноставно прогутала”, присјећа се тих пријератних година свештеник Јеремија.
Говорећи о легендама које се у народу испредају, о гласовима који се, наводно, понекад јављају из језера, мјештанин Прибоја Анђелко Делић каже да се у таквим ситуацијама код људи јавља страхопоштовање, те се почињу испредати необичне приче и легенде.
 “Основна порука тих прича је да се не дирају богомоље, да се не руше и не односи камен са њих”, каже Анђелко, истичући да су прилоге за изградњу ове цркве својевремено давали и мјештани Прибоја, Снијежнице и Теочака.
 Судбину потопљене растошничке цркве неколико година касније, 1982. године, доживјеће Пивски манастир, који је пренесен на другу локацију због изградње хидроцентрале на Пиви.
У међувремену, прије двије године, потопљена је, упркос противљењу вјерника, и црква Светог архангела Михаила – Ваљевска Грачаница, богомоља из 15. вијека, ради изградње вјештачке акумулације “Ровни” код Ваљева.

​Љ.Љубојевић