Поведимо више рачуна о себи, једни о другима и нашој Семберији!


О томе шта је обиљежило 2018. годину и какви су планови у наредној, говори градоначелник Бијељине Мићо Мићић.

Сваки добар домаћин на крају године своди рачуне и оцјењује годину иза себе. Како Ви оцјењујете годину којој одбројавамо последње дане?
Већ је постао обичај да се каже да година није била лака, као да, оцјењујући годину као тешку, људи траже алиби за неке неуспјехе. Уосталом, кад је на нашим просторима година била лака?
У сваком случају, мислим да нема разлога да будемо незадовољни годином иза нас. Људи у Семберији су вриједни и предузимљиви и знају да из сваке ситуације извуку максимум, па је тако било и у 2018. години.
 
Шта је то што издвајате као битно у 2018. години?
Иза нас је година у којој су одржани општи избори и такве године су увијек динамичније од неизборних. Као градоначелник, морам да изразим задовољство што у нашем Граду није било тензија каквих је знало да буде у неким другим изборним годинама.
Истовремено,  успјели смо да наставимо или завршимо важне пројекте и мислим да је тај континуитет остваривања развојних пројеката добар показатељ да Бијељина иде у добром смјеру.
 
Без обзира на околности, капитални пројекти нису довођени у питање. Често су се могли чути коментари наших суграђана како је Бијељина разрована, а Ваш одговор је био ,,да Бијељина није разрована, него је у изградњи''.
Прво морам да се захвалим суграђанима на стрпљењу, али и разумијевању да су велики инфраструктурни пројекти попут изградње канализације не само важни за боље функционисање града, него и пријеко неопходни за очување здраве животне средине.
Изградња канализације је пројекат на који се у Бијељини чекало практично деценијама. Срећан сам што смо при крају тог пројекта што се тиче ове фазе. Искористићу прилику да замолим грађане у МЗ „Вук Караџић“ за још мало стрпљења док не асфалтирамо саобраћајнице у њиховим улицама. Свјесни смо да им је проблем свакодневно саобраћање, али кад завршимо те улице, оне ће добити потпуно нови изглед.
Можда је по вриједности незнатно у односу на вриједност других радова, али важно је и да је у свим улицама у којима је грађена канализација, посађени дрвореди на мјесту ранијих који су морали бити уклоњени због обима радова.
Наставили смо уређење Пословно-индустријске зоне 2, гдје се већ види неколико хала које су завршене или су у изградњи. Градили смо инфраструктуру и у другим градским и сеоским мјесним заједницама и свако ко прође тим насељима може да се увјери да су радови изведени добро.
Дозволите да будем субјективан, јер сам по струци просвјетни радник, али посебно ми је драго што смо најзад завршили нову школу и вртић на Лединцима. Сви говоримо да су нам будуће генерације најважније, а изградњом овог објекта, иако нисмо били надлежни, то смо и у пракси показали.
 
Бијељина је својевремено имала велике фабрике које су запошљавале стотине радника. Након транзиције, њих више нема. На мјестима гдје су неке од њих биле сада је нешто друго, нпр. тржни центри или преуређени пословни простори који су празни. Какав је Ваш коментар?
Није то тенденција само у Бијељини, нити само у Српској или региону. Тај проблем постоји у много земаља, поготово транзиционих, у којима је много великих пословних система након приватизације угашено, па ни Бијељина није изузетак. Ми имамо срећу да је покренуто много малих и средњих предузећа у разним областима привреде, која су надомјестила велика предузећа која су угашена.
 
У Семберији се десило нешто мало необично. Предузећа са дугогодишњом традицијом у преради поврћа и житарица имају проблеме у производњи или су њихове капије већ затворене. С друге стране „процвјетале су“ озбиљне фирме за прераду дрвета које су препознатљиве и на иностраним тржиштима? Како објаснити ту нелогичност?
Тржиште има нека своја правила. Вјешти, упорни и људи са визијом знају да та правила прилагоде себи, а неријетко и да их промијене. Они који немају неку од тих особина углавном не искористе шансу коју су имали. Ми у Семберији имамо јако успјешне дрвопрерађивачке погоне, али не заборавите на прерађиваче воћа и поврћа, млинаре и произвођаче сточне хране који су изузетно успјешни у свом послу. Нажалост, „Житопромет“ је дошао ту гдје јесте, али не сумњам да ће се, уз добру вољу свих чинилаца, наћи рјешење за опстанак и овог предузећа.
 
Градска управа се озбиљно укључивала и у рјешавање проблема у Бањи Дворови. Који су потези да Бања Дворови поново заузме озбиљно мјесто на туристичкој мапи Семберије, Републикe Српске и окружења?Наравно да смо се укључили. Туризам је данас у Семберији важна привредна грана, а кад размислимо гдје је почела та прича, сви знамо да је то било у Бањи Дворови. Наравно, није овдје ријеч само о традицији, него и о великом потенцијалу за будућност.
Уз помоћ Градске управе, руководство и запослени су успјели да стабилизују стање у Бањи, а да је купалишна сезона била боља, ефекти стабилизације би се осјетили још више. Следећи циљ нам је да оспособимо затворени базен за коришћење, како би капацитети Бање били коришћени цијеле године, као и да реновирамо хотел како би повећали број ноћења. Покушаћемо и да проширимо уговор са Фондом здравственог осигурања. Након свих ових мјера, следећи корак биће тражење озбиљног стратешког партнера спремног да уложи средства за претварање Бање Дворови у озбиљан регионални здравствено-туристички центар.
 
Бијељина је карактерисана као град младих и град студената. Међутим, све више младих и образованих напушта и ове просторе. Како их зауставити?
Ако се овако настави, Републици Српској пријети демографска катастрофа. Ми у Бијељини имамо срећу да, и поред одласка дијела становништва, људи у Бијељину долазе из других крајева. Израсли смо и у озбиљан високошколски центар са неколико хиљада студената, па знатан дио тог младог свијета после дипломирања остаје да живи и ради код нас.
За заустављање тренда одласка младих не треба много мудровања – требају им посао, стабилност и садржаји који су привлачни младим људима. За то нам треба сарадња свих нивоа власти, привреде, друштвене заједнице, умјесто конфликата и тензија које сада доминирају у БиХ, отежавајући испуњавање сва три услова за останак младих. Град Бијељина се максимално труди, чак и ван граница својих надлежности, да створи услове за останак младих, али да имамо више подршке са виших нивоа власти, резултати би били кудикамо бољи.
 
На пријему за представнике медија изјавили сте да нисте задовољни радом „Семберских новина“. На шта сте тачно мислили?
„Семберске“ су наше једино штампано локално гласило и зато се из буџета издваја око 200.000 КМ за њихово функционисање. Свјестан сам да је штампаним медијима све теже да прате савремене трендове информисања и да електронски медији и интернет све више преузимају вођство. Довољно је само да погледате пад тиража свих новина и ту „Семберске“ нису изузетак, поготово што су седмичне новине, па су информације које објављују углавном већ обрађене у другим медијима.
Мислим да „Семберске новине“ треба да промијене филозофију и да, као и други штампани медији, много више пажње посвете брзом пласирању информација преко интернета и друштвених мрежа. То је једини начин да на тржишту буду у бољем положају и да се мање ослањају на градски буџет.
 
Има ли нешто што сте планирали, а нисте остварили у 2018. години?
Очекивали смо да ћемо до краја године довести гас у Бијељину, као и да ћемо завршити сав посао у овој фази изградње канализације, али, добро... Оба ова пројекта су при крају.
Оно чиме сам незадовољан, и у чему нисмо много одмакли, је план да измјестимо аутобуску станицу из центра Бијељине на простор некадашње жељезничке станице. Морам рећи да за то нисмо имали подршку Владе РС без које не можемо ништа урадити, јер је Влада власник тог земљишта.
Било би добро да смо спровели и више активности на изградњи система за заштиту од поплава, али због низа објективних тешкоћа, то не иде онако како смо планирали. Успјели смо да уредимо корито ријеке Јање у центру Јање и може да се види како је то добро и лијепо одрађено (на заборавимо да смо за то добили донацију од Турске развојне агенције) и да приведемо крају експропријацију земљишта за наставак регулације ријеке Јање, али за сада смо тек на почетку експропријације земљишта за дрински насип.
 
Високи сте функционер СДС-а и на челу сте те странке у Бијељини. Јачина ове странке у Семберији никад није довођена у питање. Да ли је тако и сада?
Бијељина под руководством СДС успијева да се развија упркос томе што смо већ безмало двије деценије у опозицији према Влади РС. СДС у Бијељини и ја лично смо увијек имали став да је интерес грађана Семберије први интерес којим треба да се руководимо у политици и зато никад нисмо били искључиви према било коме на политичкој сцени. Знало се и треба да се зна ко је на којој страни у политици, али гледали смо да увијек нађемо најмањи заједнички именитељ и да не будемо острашћени. Такву политику водимо и данас и сигуран сам да то народ препознаје, а снагу једној странци увијек даје повјерење народа.
 
Који су планови за 2019. годину?
Поред редовних активности и пројеката који су при крају или сам их већ поменуо, очекујемо да се покрену конкретне активности на трасирању и пројектовању ауто-пута преко територије Града Бијељина, планирамо да коначно одредимо мјесто и приступимо пројектовању градске спортске хале, кренемо са измјештањем ватрогасног дома из центра града, завршимо зграду Центра за социјални рад...
 
Честитка за празнике?
Ми политичари и у честиткама често волимо говоримо о великим пројектима и плановима за наредне године, па често заборавимо шта је нашим суграђанима можда важније.
Зато ћу овог пута пожељети, прије свега, да сви поведемо више рачуна о себи, једни о другима, о нашим улицама, мјесним заједницама и цијелој Семберији. Не може нико више вољети мјесто на којем живимо од нас самих и не може нам нико помоћи више него ми сами себи. Ако сви будемо тако радили, сигуран сам да ће наша Семберија бити још боље мјесто за живот у 2019. години.
 
Верица Зеленовић