Научни скуп ,,Српско друштво и стогодишњица завршетка Великог рата, резултати и посљедице“


Академик Војислав Максимовић
Српско просвјетно и културно друштво ,,Просвјета“, Градски одбор Бијељина, у оквиру 25. ,,Вишњићевих дана“ организовало је научни скуп под називом ,,Српско друштво и стогодишњица завршетка Великог рата, резултати и посљедице“. Скуп је одржан у Градској галерији, а поздравну ријеч упутио је предсједник СПКД ,,Просвјета“ Бијељина проф. др  Митар Новаковић.                   
Како је истакнуто, о Великом рату написане су стотине хиљада страница текста најразличитијих провенијенција, у различито вријеме и из различитих побуда и намјера. Међутим, дужност и обавеза сваког нараштаја и у свако вријеме је  да се веома опрезно односи према истини о том великом догађају, његовим узроцима и посљедицама, како би се избјегле злоупотребе у политичке сврхе, данас поготово. 
Данас, 100 година од завршетка Великог рата нико од његових директних учесника више није жив, а с њима су нестала и лична сјећања на ровове и дуге маршеве. Серија крајње замршених догађаја који припадају времену омеђеном Сарајевским атентатом и одговором српске владе на аустроугарски ултиматум и даље привлачи велику пажњу јавности.                                     
​На научном скупу у Бијељини није било историчара, али, како рече проф. др Јелина Ђурковић, професори књижевности и српског језика, којих је било највише, у великој мјери су и добри познаваоци историје. О  српском друштву и стогодишњици Великог рата, те резултатима и посљедицама, говорили су академик Војислав Максимовић, проф. др Цвијетин Ристановић, Раде Р. Лаловић, Милена Ивановић, Сузана Р. Бунчић, Сања Савић, Димитрије Ћеранић Тијана Баћевић, Лјубо Шкиљевић и проф. др Јелина Ђурковић.  
СПКД ,,Просвјета“ објавиће радове свих учесника скупа у Бијељини, као и дискусије и закључке. Оно што свакако треба истаћи јесте да, без обзира на утицај глобалних промјена на виђење Великог рата, односно Првог свјетског рата, остаје чињеница да је његово највеће наслијеђе  доминација националног принципа и прокламација националних држава као кључног субјекта глобалне политике, данас снажније него непосредно по завршетку рата који је први у историји добио епитет ,,свјетски“. 
                                                                                                                                                         
М.Р.