Путин одликовао Милоша Биковића


Председник Русије Владимир Путин уручио је српском глумцу Милошу Биковићу награду „Медаља Пушкина“.

На Дан народног јединства Русије, уручене су државне награде, између осталог, српском глумцу Милошу Биковићу и градоначелнику главног града Хрватске Милану Бандићу. Церемонија уручења медаља и свечани пријем уприличени су у Великом кремаљском дворцу.

Српски глумац је на руском језику захвалио руском председнику Путину и честитао Дан народног јединства: „Поштовани Владимире Владимировичу, ваша светости, честитам вам презник. Тај празник националног јединства није само празник руског народа и свих народа који живе у Руској Федерацији, то је празник свих нас који заједно са вама гледамо у истом правцу“.

Колико смо срећни ми, и Срби и Руси, навео је Биковић, што и једни и други имамо две отаџбине, а тако је било вековима.

„Руски свет није само свет Руса и православних, то је свет који ствара и тражи духовно оформљеног човека са карактером, савешћу и традиционалним системом вредности. Тај се систем ствара и брани на свим фронтовима. Један од тих фронтова, фронт ума и срца, јесте култура“, рекао је српски глумац примајући медаљу.

„Медаља Пушкина“ установљена је 1999. године и додељује се за заслуге у области културе, просветитељства, књижевности и уметности, за велику улогу у очувању културног наслеђа, за зближавање култура и нација.

Путин на овај празник традиционално уручује признања за допринос у јачању јединства руске нације, а награде добијају и страни држављани за посебне заслуге у јачању мира, пријатељства, сарадње и међусобног разумевања међу народима, очувању и промоцији руског језика у иностранству.

Свечаност доделе признања окупила је значајна имена из друштвено-политичког, културног, научног и религијског живота Русије и иностранства.

Дан народног јединства обележава се 4. новембра од 2005. године. Овај датум празнује се као помен на догађаје из 1612. године, када су устаници предвођени Кузмом Мињином и Дмитријем Пожарским ослободили Москву од пољских освајача.

Овај празник је повезан и са крајем такозваног „времена невоља“ (смутно време), у Русији у 17. веку.