Божићни обичаји у Семберији: Здравље на првом мјесту


Бадњи дан, шести јануар, по начину светковања и разноликости обредних радњи и њиховим значењима издваја се од осталих празника у семберској равници и подмајевичком крају. Бадњак се сијече прије изласка сунца, на Бадњи дан и, према вјеровању, треба да падне ка истоку, у сусрет сунцу. Светковање Бадњег дана почиње сјечењем бадњака у шуми. За бадњак се сијече церово или храстово дрво. 

Жарко Шпирић, становник насеља Рудине, у Дворовима код Бијељине, који је прије рата живио у околини Зенице, каже да домаћин, када сијече бадњак, поздравља га ријечима: „ Добро јутро, бадњаче, и сретан ти Божић“. 
“Бадњак се посипа кукурузом, што симболизује успјешнију плодност, већи род у свему чиме се домаћинство бави, било да је у питању пољопривреда, сточарство, воћарство. Oбичаји везани за Бадњи дан и Божић слични су у свим крајевима, уз неке минималне разлике и одступања”, каже Жарко Шпирић.

Некада је у семберском селу Драгаљевац био обичај да се сијече онолико бадњака колико има мушке дјеце. Како се смањивао шумски фонд, одсијеца се само један бадњак.  У подмајевичким селима се задржао обичај до данашњих дана да поједине породице одсијецају по три бадњака и прислањају уз кућу.



 На Бадњи дан у кућу се уноси слама, што је, опет, симбол оне сламе у пећини у којој се родио Исус Христос. У кући се организује и такозвано „пијукање“ за дјецу, Домаћица у сламу убацује орахе и разне слаткише, које дјеца траже по слами. На Бадњи дан се пеку божићне печенице. Паљење бадњака симболизује побједу свјетлости над тамом.

Што је најважније, каже Жарко Шпирић, Бадњи дан и предстојећи Божић су празници када је породица на окупу, када се размјењују жеље за здравље, срећу, љубав и мир међу људима. Од тих жеља многе ће се и остварити у години која је пред нама, уколико је човјек испуњен животним оптимизмом и добром вољом. Здравље је увијек на првом мјесту и изнад свих других животних приоритета. Од тога, уосталом, све друго и зависи.

Љ.Љ.