Бијељински „Житопромет“ још увијек на чекању


Радници бијељинског „Житопромета“, њих око 195, који су у протеклих двадесетак дана, након једномјесечног штрајка и три примљене плате, били на плаћеном одсуству, од првог новембра поново су дошли на посао. Иако је било најављено да ће производња бити настављена, од тога за сада, како кажу, нема ништа.

Предсједник Синдикалне организације у „Житопромету“, Предраг Зарић, каже да је синдикално руководство јутрос (четвртак) разговарало са већинским власником Слободаном Павловићем, али да од њега нису добили никакав конкретан одговор на питање, шта ће бити са овим млинско – прерађивачким предузећем.

„ Павловић нам је рекао: „ Тражите себи посла, тражите и ви купца“. Рекао нам је да он нема новца за покретање производње у „Житопромету“. Још нам је рекао да је имао педесетак заинтесованих купаца, али да се није одлучио на продају. Вјероватно и он жели да што боље прође, уколико дође до евентуалне продаје предузећа“, каже Зарић, истичући да радници нису добили септембарску плату. У међувремену нису набављене сировине за наставак производње, тако да је тренутно ван погона и пекара и фабрика сточне хране.

„Уколико неко и купи „Житопромет“, мораћемо још два мјесеца чекати на поновно покретање производње. Сваког мјесеца, само за нерад, уколико се не дефинише статус предузећа и радника, треба обезбиједити више од 500.000 КМ. За евентуалне отпремнине, уколико би се радницима у просјеку исплаћивало око 7.000 КМ, треба обезбиједити 1,4 милиона КМ. Павловић каже да је то за њега огроман новац. Он би желио да ми сами одемо из предузећа и да заборавимо на отпремнине“, истиче Зарић, наглашавајући да велики број радника у „Житопромету“ ради више од 20 година.

Иако су већ закорачили у трећи мјесец без производње, Зарић каже да још увијек није позната судбина „Житопромета“, те да се запада у све већу неизвјесност. Најтеже им пада, кажу радници овог предузећа, што су обавезни да сваког јутра долазе у круг предузећа,  а немају никаквих конкретних задужења и радних задатака.